О нама

Матична школа и њена околина

Сремска Митровица је центар сремског округа, град богате историје, израстао у давној прошлости на левој обали Саве и обронцима Фрушке Горе. Град је удаљен од Београда око 75km, а од Новог Сада око 60km. Ауто-пут и главна железничка пруга су значајни фактори за остваривање саобраћајне комуникације са целом територијом Србије.
Основна школа „Јован Поповић“ из Сремске Митровице  налази се у источној зони града. У непосредној близини школе су транзитни пут и главна градска саобраћајница. Због тога, саобраћајци дежурају у време доласка ученика у школу као и по завршетку наставе, на пешачком прелазу који је најопаснији по безбедност. Превоз у насељу није организован тако да ђаци у школу долазе пешке или их превозе родитељи, осим ученика V-VIII разреда из Бешенова, који долазе аутобусом.

Сама школска зграда је смештена у прелепом парку и изван токова саобраћаја. Зграда је приземна, има 16 учионица, Ресурс центар, кабинете за ТО, информатику и биологију, салу за физичко васпитање, библиотеку и зубну амбуланту. У згради постоје и просторије за наставнике, директора, стручну службу, секретара, администрацију и техничко и помоћно особље.
У дворишту школе постоје уређени терени за кошарку, фудбал, одбојку, тенис и столове за стони тенис. Школско двориште је ограђено.

Велики Радинци

Село Велики Радинци спада у најстарија насеља у Срему. О самом насељу из средњег века има мало података. Једино се наводи да је име келтског порекла јер се завршава на “динци”, што асоцира на име Келта. Потези, Селиште и Тапије сведоче о неким тадашњим селима.
Први пут су Велики Радинци званично забележени 1714.године. На карти Срема су записани 1734. године, када су имали 50 домова. Године 1756. Имали су 56, а 1774. 68 домова.
Сачуван је и грб Великих Радинаца из 18.века.
Само село се налази 12km северно од Сремске Митровице. Фрушка гора се простире се северне стране, а Рума се налази на истоку. Постоји солидна аутобуска веза на релацији град-село.

Тачан податак о почетку рада школе не постоји. Зна се да је 1810. године била смештена у некој сељачкој кући. Између два светска рата постојала је школска зграда коју је похађало од 60 – 90 ученика. У Другом светском рату, 1943.године, школа је изгорела, а уништена је и архива тако да су подаци уништени.
Нова школа (две учионице, канцеларија и стан за учитеља) почела је да се гради 1948. године, а завршена је три године касније. Године 1963. изграђена је још једна зграда са две учионице, што је пружило могућност осмогодишњег школовања деце.
Реорганизацијом школске мреже у општини 1979 Основна школа “Вук Караџић”из Великих Радинаца интегрисана је са Основном школом”Јован Поповић” у Сремској Митровици.

У издвојеном одељењу у Великим Радинцима настава се организује у два објекта. Свака зграда има две учионице опште намене које користе у супротним сменама нижи (I – IV) и виши (V – VIII) разреди. Осим учионица, у једној згради је зборница и тоалет, а у другој рачунарски кабинет. Грејање је централно на чврсто гориво.

Пошто нема сале за физичко васпитање користи се простор учионице за реализацију дела програма физичког васпитања. Када временски услови дозволе, часови физичког васпитања реализују се у школком дворишту које је погодно и за неке друге активности. У дворишту је осим травњака и игралиште за екипне спортове и кутак (клацкалице, љуљашке, тобоган) које ученици користе за одмор и рекреацију.

Бешеново

Друго издвојено одељење налази се у Бешенову, фрушкогорском селу удаљеном од Сремске Митровице 18km. Село Бешеново је добило име по мађарском називу варварског племена Печенеге – Бисени па, вероватно, Бишени и од тога Бешеново. То се догодило у XII веку када су Мађари упутили помоћ Србима у борби против Византије пославши им у помоћ војску варварског племена Печенега.

Из времена Турака постоји много више података о манастиру Бешеново него о селу. Крајем XVIII века у Бешенову је било 109 домаћинстава, а почетком XIX века у селу је живело преко хиљаду становника у 164 куће.

Прва школа у Бешенову почела је са радом почетком XIX века и један период је радила као „петовница“, затим је школа радила дуго као осмогодишња, а од 1979. по извршеној интеграцији, ученици од V – VIII разреда путују у матичну школу. Ученици путници имају организован аутобуски превоз од села до школе.
Школска зграда има две учионице, ходник, зборницу, тоалет  и скромну библиотеку. Просторије се загревају помоћу централног грејња на чврсто гориво.
Школско двориште је пространо. Постоји и бетонски терен за разне намене, који се користи за наставу физичког васпитања.